Ђорђе С. Влајковић

Ђорђе С. Влајковић – Ђока (1831 — 1883) био је задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. Ђока Влајковић био један од наших највећих просветних добротвора. Своју имовину, која се састојала од два плаца, оставио је сину, ћерки и жени. Тестаментом је било одређено да се имовина може одузети деци ако се одају разврату. У том случају би једини наследник била држава Србија, која је имала обавезу да оснује задужбине за просветне сврхе. После Влајковићеве смрти, убрзо с у умрли и његови наследници. Тако је целокупна имовна прешла у задужбински фонд. У тестаменту је писало да се имовина Ђоке Влајковића састоји од једног великог плаца код Батал џамије (на месту данашње зграде Скупштине Србије), на коме су постојале две нове и две старе куће, и једна њиве на Врачару. Задужбина Ђоке Влајковића почела је да ради 1911. године.

Од закупнине коју је Универзитет у Београду сакупљао издајући станове, подигнуто је неколико студентских домова и штампан велики број књига. Задужбина је помагала и рад младих научника који су се бавили истраживањем социологије и антропогеографије. Процењено је да је цео његов иметак између два светска рата вредео шест милиона тадашњих динара. Тридесетих година 20. века Министарство просвете је одлучило да прода имање на Врачару и да плацеве у данашњој Влајковићевој улици замени са Аграрном банком. Од тог је новца саграђена велика зграда у Влајковићевој улици 5. На нову зг раду је по с тављена бис та Ђоке Влајковића, урађена од природног камена, рад вајара Марка Брежанина, и венац за медаљон од вештачког камена, рад вајара Бранка Филиповића. После Другог светског рата, целокупна имовина Задужбине је национализована. Решењем Министарства културе Републике Србије од 24. јула 1995. године, Задужбина Ђоке Влајковића је обновила рад. Општина Стари град је, пет година касније, пренела право управљања и коришћења станова и пословних просторија на Универзитет у Београду – универзитетску Задужбину Ђоке Влајковића.