Никола Спасић

Никола Спасић (1838 — 1916) био је српски велетрговац, добротвор, велики задужбинар, председник Београдске берзе, председник Саобраћајне банке и члан Управног одбора Народне банке Краљевине Србије. Задужбина Николе Спасића је 1939. године имала за 3 посто већи капитал од Нобелове. Још за живота Никола Спасић издвајао је знатне суме новца ради помоћи српском народу. Саградио је Храм Св. Великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу (1903. године), Ђачко склониште (1908. године) у дворишту Палилулске основне школе у Београду и плаћао све трошкове његовог одржавања и становања сиромашних ученика. У просторијама Управе монопола (1912. године) отворио је болницу за 50 рањеника. О свом трошку набавио је постеље, постељни прибор, лекове и сав материјал којим једна добро уређена болница треба да располаже. Храна за рањенике у болници спремала се у његовој сопственој кући под наџором његове супруге Наке, која је била и главна болничарка. Много рањенике је и финансијски помогао. Када је из Спасићеве болнице изашао и последњи рањеник, Никола је сав болеснички намештај и сав лекарски материјал поклонио српском Црвеном крсту. За своја залагања и рад у болници Анастасија-Нака одликована је Крстом милосрђа.

Прво црквено звоно, које је из слободне Србије отишло на Југ, послао је воловским колима Никола Спасић у Призрен. Никола Спасић, не само у Призрен, већ и у друга места, слао је црквена звона, приличне новчане суме, црквене књиге, путире, крстове, одежде и многе друге ствари. Деведесетих година 19. века Никола Спасић откупио је и део српског дуга иностранству, па се то може сматрати једном од првих донација за развој Србије. Сву своју имовину, непокретна имања у улици Кнеза Михаила број 19 и Обилићев венац број 17, Кнеза Михаила број 33 и Ђуре Јакшића број 1 и зграду „Слога“, коју је Управни одбор касније срушио и подигао нову у ул. Кнеза Михаила број 47, Николе Спасића 2 и 2а и Краља Петра број 18, готов новац, акције и обвезнице, завештао је српском народу, својеручним тестаментом од 09. 02. 1912. године, којим је основао Задужбину Николе Спасића. Сматра се да је вредност имовине Задужбине Николе Спасића, у то време била приближна вредности Нобелове фондације.