Манастир Раваница

Манастир Раваница је српски средњовековни православни манастир који се налази у подножју Кучајских планина, код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара Хребељановића. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренесене су у Раваницу 1392. године. Манастир је од тада постао место ходочашћа кнезу Лазару, а затим и његовим саборцима. Више пута била је рушена и паљена црква, утврђење и манастирске зграде. Кнез Лазар није жалио средстава како би сазидао манастир у коме је желео да има склониште и за живота и после смрти. У повељи коју је дао Раваници, нарочито се наглашава да је све што припада манастиру сам откупио и добровољном променом имања прибавио. O томе колико је градња манастира била битна сведочи и народна епска песма која описује зидање. Претпоставља се да је за градњу задужбине био одговоран неимар Раде, који се и помиње у народној песми. Како је манастир грађен у планинама, било је неопходно да се подигну високи бедеми који ће га штити.

Тако да је манастирски комплекс био сачињен од главне цркве посвећене Вазнесењу Господњем, конака са трпезаријом и другим помоћним објектима, опасаним са виским бедемима са укупно седам кула. Како је Лазар навео у повељи, он је са жељом да се захвали Богу за све што му је пружио у животу, укључујући и то што је имао могућност да води свој народ правим путем, сазидао манастир за који је написао и типик и на чије чело поставља игумана Арсенија. Историја манастира је била пуна страдања, после погибије кнеза Лазара на Косову, Србија пада у тежак положај, манастири постају мете нападача који скрнаве реликвије и краду злато и сребро које налазе у манастирима. Монаси беже из манастира придружујући се великој сеоби Срба под Патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Пешице, они су се повлачили све до Сентандреје.

Спасавајући се, носили су не само Лазареве мошти, већ и неопходне богослужбене ствари, део рукописних књига и драгоцени Јефимијин покров кнезу Лазару. После краћег боравка у Сентандреји, где су изградили и привремену дрвену цркву, раванички монаси прелазе са свим сачуваним стварима у манастир Врдник, на Фрушкој Гори. Половином двадесетог века се приступа правој, озбиљној реконструкцији и рестаурацији овог средњевековног манастира. Мошти кнез Лазара поново су враћене у манастир Раваницу 1989. године и налазе се испред иконостаса у његовој велелепној задужбини.