Манастир Високи Дечани

Манастир Високи Дечани је српски средњовековни православни манастир — задужбина краља Стефана III Уроша Немањића, познатијег као Стефан Дечански и цара Стефана Душана. Иницијатива за градњу овог манастира припадала је Светом Сави. Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу.

У самом плану Дечана стара искуства рашког градитељства развијена су и доведена до сасвим новог израза, уз примену најсложенијих решења савремене романоготичке архитектуре српског Поморја. Високи Дечани се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти Светог краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у Манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој. Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову“.