Задужбина Стевана Магазиновића

Задужбина Стевана Магазиновића била је највећа задужбина под управом Министарства просвете. Такође, ово је била једна од првих задужбина у Србији. Задужбина је основана Магазиновићевим тестаментом из 1872. у којем је своје непокретно имање завештао за развој просвете.

У додатку тестамента 1873. године, одредио је циљ задужбине: штампање и бесплатна подела књига сиромашним ученицима. Имовина је била значајна. Током живота, постао је власник имања у околини Шапца од око 250 хектара, куће у Кнеза Милана близу двора, винограда на Топчидеру са две куће, и све је оставио “отечеству”. Сматра се да је вредност имовине износила тадашњих 12000 дуката. Задужбина је почела с радом 1907, пошто су се испунили услови из тестамента. Задужбином је руководило Министарство просвете Краљевине Србије (Југославије) и НР Србије, посредством Задужбинског одељења које је испуњавало вољу завештиоца. Знатан део имовине Магазиновићеве задужбине одузет је аграрном реформом 1946. године, а преостале две зграде у Београду одузете су 1958. године, на основу закона о национализацији. Рад Задужбине је, ипак, обновљен а Задужбини је актом из 1997. године предвиђено враћање имовине у Улици краља Милана бр. 7 и Кнеза Милоша бр. 6.

Стеван Магазиновић (1804 — 1874) био је српски политичар и судија. Био је председник Врховнога суда, министар унутрашњих послова и министар спољних послова. Председник владе био је од 1858. до 1859. у време смене династија. Кроз своју каријеру, од писара до председника владе, увидео је да је један од основних приоритета Србије – образовање.