Srpsko Zadužbinarstvo

Илија Милосављевић Коларац

Илија Милосављевић Коларац (1800 —1878) био је српски трговац и задужбинар. Заједно са војводом Томом Вучићем 1857. основао је Фонд за помињање оних који су изгинули за Oтаџбину. Новац из фонда трошен је на помене погинулима у борбама за ослобођење од турске власти. На позив Светозара Милетића, 1861, дао је прилог за оснивање Српске правне академије у Новом Саду. Oвим средствима управљала је Матица српска. Коларац је 1861. године основао Књижевни фонд. Oд својих прихода годишње издвајао је 100 дуката за подршку књижевности и објављивање дела на српском језику. До 1874. помогао је објављивање 42 дела. Тестаментом из 1877. оставио је 10 000 дуката за Књижевни фонд Илије М. Коларца да би помагао „људима који пишу за народну просвету, а нису у стању сами у штампу давати“. Oдбор је такође био овлашћен да издаје уџбенике и поклања их сиромашним ученицима. Књиге чије је објављивање помагао Фонд морале су бити штампане ћирилицом. Илија Милосављевић Коларац 1878. године тестаментом је сав свој иметак (око милион тадашњих динара) оставио српском народу у циљу ширења науке и културе. Oд свег имања требало је основати Фонд за подизање српског универзитета, који ће се звати Универзитет Илије М. Коларца основан сопственим трудом на корист свога народа. По смрти Коларца, две синовице, жене Велизара Карапешића и професора Димитрија Нешића, повеле су судски спор за обарање тестамента, подржане од тадашњих власти. Тек је Касациони суд оснажио Коларчев тестамент. Здање Коларчеве задужбине подигнута је 1932. године. Архитекта Петар Бајаловић, поседујући ванредни осећај за архитектонске финесе, најпре је приступио решавању проблематике простора концертне дворане. У изградњи су примењена најсавременија научна знања о акустици тог времена, па се Велика дворана и данас сматра најакустичнијом салом за потребе музичких извођења у Београду.