Srpsko Zadužbinarstvo

Капетан Мишино Здање

Капетан Мишино здање једна од најпознатијих грађевина деветнаестог века у Београду. Налази се у улици Студентски трг бр. 1, а саграђена је у периоду од 1857. до 1863. године, према плановима чешког архитекте Јана Неволе. Након завршетка изградње, капетан Миша је поклонио ово здање својој домовини у образовне сврхе. У зграду је 1863. пресељена Велика школа, а данас је једна њена половина седиште Ректората Универзитета у Београду, док је у другој половини део Филозофског факултета. Архитектура зграде представља стилску мешавину елемената готике, романике и ренесансе са декоративно обрађеним фасадама. На фасади према Универзитетском парку се налазе скулптуре Апола (десно) и Минерве (лево). У своје време, зграда Капетан-Мишиног здања је била најмонументалнија зграда у Београду. Своје популарно име палата је добила по градитељу, капетан Миши Анастасијевићу, српском титуларном мајору, великом трговцу, српском родољубу и добротвору. Још током изградње, зграда је завештана отечеству за смештај више културних и просветних установа тадашње Кнежевине Србије, у њу се одмах након изградње уселила Велика школа, затим Гимназија, Министарство просвете, Реалка, Народна библиотека, Народни музеј и друге.

Осим тога свечана сала ове палате била је позорница важних историјских догађаја: у њој је 1864. године заседала скупштина; 1868. у њој је одржана оснивачка скупштина првог инжењерског удружења у Србији; у њеној свечаној сали је 1875. постављена и прва изложба архитектонских снимака и копија фресака са српских средњовековних манастира коју су приредили Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић.
[metaslider id="437"]