Srpsko Zadužbinarstvo

Сима Андрејевић-Игуманов

Сима Андрејевић-Игуманов (1804 — 1882) био је српски трговац, хуманиста и добротвор. Остао је упамћен у Старој Србији (историјски и географски појам из 19 века који обухвата Рашку област, Косово и Метохију и Македонију) као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Заслужан је за оснивање Призренске богословије и за задужбину, која је финансирала целу културно-просветну активност у Старој Србији. Сима Игуманов, иако не мање заслужан од других српских задужбинара деветнаестог века у области школства и просвете, био је недовољно познат не само у свом времену него и касније. Он је осмислио рад Призренске богословије много пре него што је покренуо питање њеног оснивања. Радио је плански и осмишљавао све до најситинијих детаља. Године 1872, је у Призрену подигао угледну зграду и у њој отворио Богословско-учитељску школу, која је дала значајан број учитеља и свештеника, не само Јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Школовање српских дечака и младића било је бесплатно, јер је Сима Андрејевић обезбедио сигурне изворе прихода за рад школе и остале њене потребе. Била су обезбеђена сва наставна средства и уџбеници, као и школски прибор. Школа је позната као Призренска богословија, иако је њен учитељски карактер био изузетно важан. Зграда је подигнута за годину дана. Ту су ученици и учили и становали. Школа је била интернатског типа. Циљ је био да се унапреди школски систем у Старој Србији. Тај систем који је Сима осмислио, заједно са својим сарадницима и пријатељима, најбоље се могао изградити и успешно реализовати отварањем већег броја српских школа и школовањем што већег броја српских дечака и младића. Кроз већи број школованих људи је било могуће да се оствари културни препород српског народа у заосталим српским крајевима под Турском. Призренска богословија имала је и богату библиотеку. Школовани млади људи, који су остајали у свом завичају, радили су касније као народни учитељи или свештеници. Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама.