Srpsko Zadužbinarstvo

Сoпоћани

Манастир Сопоћани се налази недалеко од Новог Пазара, 16 км западно уз ток реке Рашке. Манастир је задужбина је Стефана Уроша I Немањића, познатијег као Урош Велики. Назив Сопоћани добио је по старословенској речи сопот, што значи извор. Сопћански храм посвећен је Светој Тројици и изграђен у духу раније српске архитектуре – својом основом и простором скоро дословно понавља Жичу, али је и надмашује величином и висином. Сопоћанска црква, зидана правилним слагањем квадара од сиге, има изглед тробродне романичке базилике, с масивном куполом над средишњим делом наоса и високим звоником на западној страни. Грађевина је строгих облика, упечатљивих обриса и простране, добро осветљене унутрашњости.

Други велики ктитор Сопоћана је Стефан Душан, док је још био краљ (1331-1346). Уз првобитни сопоћански храм, у годинама око 1340 саградио је на западној страни цркве отворену припрату, са високим звоником испред ње, која је пре 1346. године украшена фрескама прожетим новим схватањима. Сопоћански храм је већ крајем XVII века био разорен од Турака. Преко два и по века је био напуштен. Његове обрушене зидине биле су обрасле густим коровом и дрвећем. Велике површине фресака са сводова и кубета сасвим су уништене.

Архитектура Сопоћана обновљена је од 1927. до 1929. године. У то време озидани су порушени зидови, свод и купола, а црква је покривена ћерамидом. Обновљени храм знатно је страдао у Другом светском рату. Конзерваторско-рестаураторски радови, предузимани од 1948. па све до данас, с повременим краћим и дужим прекидима, доприносили су да се архитектура Сопоћана консолидује и обезбеди за њихово трајније одржавање, чување и коришћење. Сопоћани су 1979. године увршћени на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.
[metaslider id="399"]