Srpsko Zadužbinarstvo

Стефан Немања

Стефан Немања (око 1113 — 1199 или 1200) био је велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Током свог живота Немања је подигао и обновио већи број манастира и цркви, како на просторима којима је владао односно управљао, тако и у другим земљама. Његове задужбине су: Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије (пре 1168-1172), Манастир Светог Николе код Куршумлије (пре 1168), Манастир Светог Ђорђа (Ђурђеви Ступови) у Расу (после 1168), Манастир Богородице Добротворке (Студеница) (1183 – око 1191), Манастир Хиландар, са својим сином Светим Савом (1198), Манастир Светог Николе (Кончул или Казиновићи) на Ибру, Манастир Богородице Бистричке на Бистрици код Бијелог поља, Женски манастир Свете Богородице у Расу, Манастир Светог Архангела Михајла у Скопљу (обновио), Црква Светог Николе у Нишу, Црква манастира Светог великомученика Пантелејмона у Нишу (обновио), Манастир Свете Богородице Градачке (ибарски Градац), помиње се од његовог доба, Манастир Светог Николе у Дабру (Бања) код Прибоја, помиње се од његовог доба, Манастир Светог Ђорђа у Дабру (Ораховица или Мажићи) код Прибоја, помиње се од његовог доба. Поред ктиторских делатности, Немања је помагао хришћанске светиње: Цркву Светог гроба у Јерусалиму, Цркву Светог Јована Претече у Јерусалиму, Цркву Светог Теодосија у пустињи код Витлејема, Цркву Светих апостола Петра и Павла у Риму, Цркву Светог Николе у Барију, Манастир Богородице Евергетиде у Цариграду, Манастир Светог Димитрија у Солуну.