Стефан Урош II Милутин

Стефан Урош II Милутин Немањић (1253 — 1321) био је краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Краљ Милутин се сматра највећим градитељем и донатором српских цркава и манастира међу Немањићима због чега га је српска црква канонизовала 1324. године као светог краља, а његов биограф Данило Пећки, 11-ти српски архиепископ, наводи да је владао четрдесет година и подигао четрдесет цркава. Он није основао ни један нов манастир, јер их је у то доба било довољно, већ је обнављао старе и место некадашњих малих и скромних манастира подизао нове богате и велике задужбине. Поред сакралних објеката у самој краљевини Србији, он их је обнављао и помагао и по Византији (Солуну и Цариграду), Светој гори, Палестини, Синају, па чак и по Италији. У Цариграду је основао болницу, која је касније постала медицинска школа. Његове задужбине су: Црква Богородица Љевишка у Призрену, Манастир Грачаница, Црква Богородице Тројеручице у Скопљу (Данас не постоји, уништена од стране османлија 1392. године), Манастир Светог Ђорђа на Серави, Црква Светог Константина у Скопљу, Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Краљева црква у Студеници, Манастир Мажићи, Манастир Свети Никита, Манастир Бањска, Манастир Светих Сергија и Вакха на Бојани, Црква светог Јована у Свачу, Манастир Витовница, Манастир Вратна, Манастирска црква у Хиландару, Црква у Продрому, Црква Светог архијереја Христовог Николе у Солуну, Црква Светог мученика Христовог Георгија, Манастир Трескавац код Прилепа, Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају, Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму, Црква Свете тројице у Солуну, Црква Светог Стефана (Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају).