Јован Јовановић

Јован Јовановић (1845–1909) био је лекар из Власотинца, који је завештао је Српској академији наука и уметности сву своју имовину. Тестаментом је одлучио да се његова задужбина зове Јованијанум и да се користи за подршку науци и уметности у Србији. Главница задужбине, када је основана 1909, износила је 465.000 дин. у злату и хартијама од вредности. Према вољи Јована Јовановића, задужбинска средства су се улагала и 1933. год. су нарасла на 3.000.000 дин. Српска академија наука и уметности је тек тада почела да троши та средства, а у међувремену је коришћен само део задужбинских фондова.

Надаље по годинама рад задужбине "Јованијанум" се одвијао на тај начин што је издвајано: 1933. године - 15.000 динара за штампање Академијиних издања. 1935. године - издата је књига Вучићева буна 1842. године од Драгослава Страњаковића. 1936. године - 5.000 динара с тим да се подели на четири једнака дела и додели болницама у Смедереву, Врању, Књажевцу и Власотинцима. 1937. године - 10.000 динара за издавање Академијиних научних дела. 1938. године - 10.000 динара за удомљавање сиромашних девојака у Смедереву, Врању, Књажевцу и Власотинцима, о чему су се даље старала женска друштва у тим местима, као и - 5.000 динара за издавачки рад Академије.

1939. године Академија је новцем овог фонда потпомогла издавање 117 књига Посебних академијиних издања. На жалост, др Јован Јовановић није својим тестаментом предвидео да се на свакој књизи, штампаној потпором Задужбине "Јованијанум", то и назначи па нам је данас тешко, скоро немогуће да те наслове тачно наведемо. Стање Задужбинског фонда "Јованијанум" на дан 31. децембра 1946. године износило је 53.201 динар од чега је за задужбинске циљеве могло да се утроши само 204 динара. Са тим средствима Задужбина "Јованијанум" могла је само, као и све остале Академијине задужбине, да се утопи у јединствен "Фонд за науку" и да престане да постоји.