Задужбинари

Стефан Урош II Милутин

Стефан Урош II Милутин Немањић (1253 — 1321) био је краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку.

Сава Поповић Текелија

Сава Поповић Текелија (1761 — 1842) био је први Србин доктор права, оснивач једне од највећих задужбина изван Србије – завод Текелијанума, председник Матице српске, племић, царски тајни саветник и “златне оструге витез”, правник, филантроп и ктитор.

Ђорђе С. Влајковић – Ђока

Ђорђе С. Влајковић – Ђока (1831 — 1883) био је задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. Ђока Влајковић био један од наших највећих просветних добротвора. Своју имовину, која се састојала од два плаца, оставио је сину, ћерки и жени.

Илија Милосављевић Коларац

Илија Милосављевић Коларац (1800 —1878) био је српски трговац и задужбинар. Заједно са војводом Томом Вучићем 1857. основао је Фонд за помињање оних који су изгинули за Oтаџбину.

Лука Ћеловић

Лука Ћеловић ( 1854 — 1929), трговац и највећи добротвор Универзитета у Београду, био је један од најбогатијих и најугледнијих људи у Србији свога времена.

Михајло Идворски Пупин

Михајло Идворски Пупин (1854 — 1935) био је српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у САД.

Михајло Миша Анастасијевић

Михајло Миша Анастасијевић – Капетан Миша (1803 — 1885) био је српски титуларни мајор, велики трговац, српски родољуб, учитељ и добротвор. Због вредног поклона држави Србији Капетан Мишиног здања 1863. године сматрао се највећим српским добротвором.

Никола Спасић

Никола Спасић (1838 — 1916) био је српски велетрговац, добротвор, велики задужбинар, председник Београдске берзе, председник Саобраћајне банке и члан Управног одбора Народне банке Краљевине Србије.

Сима Андрејевић-Игуманов

Сима Андрејевић-Игуманов (1804 — 1882) био је српски трговац, хуманиста и добротвор. Остао је упамћен у Старој Србији (историјски и географски појам из 19 века који обухвата Рашку област, Косово и Метохију и Македонију) као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете.

Стефан Немања

Стефан Немања (око 1113 — 1199 или 1200) био је велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку.

Милан Кујунџић Абердар

Милан Кујунџић Абердар (1842–1893) песник, филозоф, професор, министар просвете, председник Народне скупштине Србије, дипломата, академик и задужбинар је услед нарушеног здравља 1891. године, одлучио да напише тестамент.

Велимир Михаило Теодоровић

Велимир Михаило Теодоровић (1849 - 1898) био је српски добротвор, задужбинар и ванбрачни син кнеза Михаила Обреновића. Једини је из породице Обреновић који је своју имовину поклонио Србији.

Никола Чупић

Никола Чупић (1836 - 1870) био је српски задужбинар, капетан и проналазач. Оставио је своје имање српском народу са изричитом жељом да се оно користи искључиво за издавање књига и награђивање писаца.

Никола Д. Кики и Евгенија Кики

Никола Д. Кики (1841 − 1918) и Евгенија Кики (1855-1933) били су имућни трговачки брачни пар и истакнути добротвори.

Јован Јовановић

Јован Јовановић (1845–1909) био је лекар из Власотинца, који је завештао је Српској академији наука и уметности сву своју имовину. Тестаментом је одлучио да се његова задужбина зове Јованијанум и да се користи за подршку науци и уметности у Србији.

Тома Ванђел

Тома Ванђел (1834-1906) био је имућни трговац дуваном и истакнути добротвор. Иако се пред крај живота повукао из посла, Ванђел Тома располагао је значајним богатством.