Никола Чупић

Никола Чупић (1836 - 1870) био је српски задужбинар, капетан и проналазач. Оставио је своје имање српском народу са изричитом жељом да се оно користи искључиво за издавање књига и награђивање писаца. Књижевни фонд "Чупићева задужбина", чиниле су кућа у Шапцу и 16.000 динара у злату. По пријему вести о Николином тестамент, 1871. године основана је комисија која ће реализовати његово завештање. Ова комисија касније прераста у Одбор задужбине Николе Чупића. У њега су ушли великани српске културе и просвете. На првом званичном састанку Одбора прихваћено је коначно стање заоставштине и донета Уредба Одбора Задужбине. Први одбор одржан је 22. децембра 1874. године и тиме је Задужбина Николе Чупића или Чупићева задужбина, почела са радом.

Током година трајања оставинског спора, имовина Задужбине се увећава, па је забележено да је 1875. године, када и почиње свој дугогодишњи значајни рад, Фонд задужбине имао капитал од 6.000 дуката цесарских. Првих година рада Задужбина Николе Чупића издавала је претежно патриотске и едукативне садржаје, као и сегменте из области популарне науке. Потом се пажња усмерава на књижевност и научне радове. За време рада Задужбине објављене су 33 књиге посебних издања и 50 "Годишњица".

Одбор је окупљао тада најважнија имена српске културе и науке, као што су Коста Протић, Јосиф Панчић, Чедомиљ Мијатовић, а једна од ставки је била да чланови одобра морају да буду "књижевници са станом у Београду". Рад у Одбору Задужбине је био добровољан и без накнаде. Два догађаја су посебно значајна за рад Задужбине. Први је везан за одлуку Одобора Задужбине који је 1880. године одлучио да се сваког 31. јануара, на дан смрти Николе Чупића одржава јавна седница и парастос оснивачу. Друга одлука је настала 1877. године, када је одлучено да Задужбина почне са издавањем "Годишњице Николе Чупића", једног од најзначајнијих књижевних алманаха у Србији, а касније у Југославији.

Са почетком Другог светског рата, рад Задужбине се обуставља. Али, нажалост, слобода не доноси и нови живот Задужбини. После Другог светског рата, Решењем Савета за просвету, науку и културу Владе НР Србије, Задужбина Николе Чупића стављена је под управу Задужбинског одсека у Регистар задужбина НР Србије. Овим је Задужбина престала да постоји, а издавање "Годишњице Николе Чупића" обустављено.