Манастир Грачаница

Манастир Грачаница на Косову и Метохији, на обали реке Грачанке надомак Приштине, задужбина је краља Стефана Уроша II Милутина Немањића. Подигнута је између 1315. и 1321. године. По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео рекавши му да ће победити и да из захвалности Богу треба да сагради цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто је победио у том боју, одмах је позвао најбоље мајсторе – градитеље и наредио им да започну градњу цркве. Грачаница је подигнута на рушевинама старије Богородичине цркве из XIII века, а она на темељима ранохришћанске тробродне базилике из VI века.

Од манастирског комплекса остала је само црква, првобитно посвећена Благовестима Богородице, али се касније, као манастирско посвећење, помиње празник Успење Пресвете Богородице. Припрата са кулом сазидана је неколико деценија касније, са намером да се заштити живопис на западној фасади. Манастир је страдао у време Косовске битке, а припрата приликом турских напада 1379-1383. године, када је изгорела кула, а са њоме и богата збирка рукописних књига.

Манастир Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе српске културе. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних редова опека и има пет кубета и три апсиде. Изведена је у естетском и грађевинско-архитектонском савршенству византијско–српског стила и врло је складних пропорција. Црква манастира Грачаница је грађевина са пет кубета са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена крајем 14. века у време кнеза Лазара. Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову“.