Манастир Милешева

Манастир Милешева је српски средњовековни православни манастир који се налази на реци Милешевци код Пријепоља. Подигао ју је краљ Стефан Владислав у првој половини 13. века као своју задужбину и маузолеј. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. По значају Милешева је била друга по рангу међу свим српским манастирима, имала је статус ставропигијалног манастира и заузимала је друго место, одмах иза Студенице. У Милешеви је 1377. године крунисан Стефан Твртко Котроманић за краља Босне и Србије. У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти Светог Саве.

Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили. Милешевска црква Светог Вазнесења Господњег зидана је по угледу на раније владарске задужбине, Студеницу и Жичу, у рашком стилу. Тај стил карактерише романски начин зидања, уобичајен у тадашњем српском приморју, прилагођен потребама Православне цркве. Сасвим је једноставна, зидана сигом, а затим омалтерисана. Грађевина је једнобродна, са две ниске певнице, широком централном и двема бочним апсидама. Првобитно је имала једну куполу, а доцније је, приликом рестаурација у XVII или XIX веку, добила још једну. Одређену архитектонску посебност чини једнобродна основа храма која се шири од запада (улаза) према истоку и изостављање источног травеја, тако да три широке олтарске апсиде належу непосредно уз источни зид под кубетом. Црква је, у односу на друге грађевине рашког стила, доста висока.