Студеница

Студеница је средњевековни манастир у долини Студенице, леве притоке Ибра, недалеко од места Ушћа, под планином Радочелом. Манастир је задужбина Стефана Немање. Имао је више цркава у дворишту овалног облика, које је било опкољено одбрамбеним зидом. Очуване су три цркве, а од осталих грађевина остали су само темељи или су потпуно ишчезле. Најзначајнија је Немањина црква, саграђена после 1183. и посвећена Богородици.

Краљ Радослав дозидао је испред ње велику спољну припрату. Студеница поседује идеално кружну шему целокупног манастирског комплекса, са свим садржајима уклопљеним унутар масивних зидина. Богородичина црква је грађена од 1183. до 1196. године. Тада се Стефан Немања на државном сабору одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана и замонашио и добио име Симеон. Две године касније, свети Симеон одлази на Свету Гору где се 26. фебруара 1199. године и упокојио у Манастиру Хиландар. Мошти Стефана Немање, односно монаха Симеона, 1206. године Свети Сава доноси у Србију и заједно са браћом их полаже у већ припремљену гробницу у Богородичиној цркви где и данас мошти почивају. Од 1206. године па до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници као старешина – Игуман, у чину Архимандрита.

Под Савиним старатељством Манастир Студеница је постао културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Богородичина црква у Студеници позната је као зачетница и најрепрезентативнији носилац рашког стила у архитектури, који је настао као мешавина романичких и византијских, тј. западних и источних средњовековних архитектонских утицаја. Цркву и дан−данас краси најбогатија романичка фасадна пластика у српској култури. Поред тога, манастир је познат и по својој колекцији фресака из 13. и 14. века, од којих је далеко најпознатија фреска Распеће Христово из 1207. године, једно од највећих достигнућа уметности Средњег века. Замишљена као својеврсни маузолеј родоначелника династије Немањић, Богородичина црква данас чува мошти великог жупана Стефана Немање, велике жупанице Ане (Анастасије) Немањић, првог српског краља,

Стефана Првовенчаног и краља Стефана Радослава. Као један од најстаријих и највећих српских средњовековних манастира, Студеница представља непокретно културно добро републике Србије и споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине човечанства.